Osobine efektivnih timova

Osobine efektivnih timova

Efektivan tim

Elementi tima

Osnovni elementi tima su: svrha i ciljevi, veština i sposobnost članova, pristup i zajednički radni jezik, odgovornosti.
Tim sačinjavaju pojedinci koji poseduju tri temeljne grupe znanja i veština. Prve su – tehnička znanja koja se temelje na obrazovanju i struci. Slede veštine rešavanja problema i donošenje odluka, zatim socijalne veštine ( slušanje, verbalni i neverbalni govor, rešavanje sukoba i tome slično).Timski rad dakle predstavlja oblik koordinirane aktivnosti koju obavlja namerno organizovana grupa ljudi tako da je podela rada zasnovana na neposrednoj saradnji i kompetentnosti različitih stručnjaka. Ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni. Zadaci pojedinaca u timu moraju biti poznati, jasno postavljeni i povezani.Timovi bi trebali imati zajednički cilj koji članovi jedino zajedničkim radom i kombinacijom znanja i sposobnosti iz različitih oblasti mogu postići.Povratna informacija o zajedničkim uspesima ili neuspesima, podstiče na motivaciju za zajedničkim radom.
Timovi su temelj učenja. To je dijalog, rasprava, propitivanje i suočenja koja se rešavaju unutar tima koji zastupaju ljudi da bi videli svet iz različitih perspektiva. Radeći timski možemo takođe imati pozitivnu motivaciju efekata. Kad članovi tima imaju zajedničku viziju i pravilnim odnosom sa njihovim partnerima, oni uglavnom dobijaju brže, ispravnije se razvijaju, imaju veću koncentraciju u njihovom poslovnom ambijentu i uživaju u raznolikosti i interesantnom poslovnom iskustvom. Sa timom takođe može biti više povoljnih prilika za samoupravljanje i uspešno vođenje bez obraćanja šefu i nepotrebno unutarnje takmičenje je često smenjeno.
U formiranju tima, može biti korisno imati na umu da uspešni timovi obično imaju:
• Dodela obaveza da se jasno definišu ciljevi
• Međusobna zavisnost kao integralni timski nacrt.
• Snažna odluka prouzrokuje obavezu. Ova odluka obično se prouzrokuje kao na izazov odgovor od rukovodilaca, potrošača ili dobavljača. Ipak, tim mora razumeti važnost odluke. Kombinacija odluke i pravog tima je značajna.
• Metodologija koja olakšava učenje. Isuviše često timovi nerade dovoljno ili propadaju zato što nemaju metode za rešavanje problema, analizu uzorka, procenu napretka i podelu informacija.
• Kombinacija pravih veština i sposobnosti. Članovi tima se često raspoređuju na njihovim položajima u organizaciji zbog njihovih ličnih ili političkih zasluga.
• Međusobna odgovornost kao jezgro vrednosti. Članovi tima se moraju pridržavati zajedničkih odgovornosti. Izvršavanje radnih ciljeva moraju biti od sporazumnih razloga.
• Poverenje od početka. Poverenje mora biti od početka i trajati sve vreme. Ako mi prvo ne verujemo drugima i nama niko neće verovati.
• Podrška organizacionoj strukturi. Da bi timovi uspeli društvena struktura mora se modifikovati tako da smanji unutrašnja takmičenja pojedinaca i karijeriste, da ljudi zapostave lične želje zbog zaštite timskih ciljeva.
• Stimulans preobimnog današnjeg sistema. Izazov tima za napornu objektivnost koja može ili ne može biti dostupna u sadašnjem sistemu može biti timska izgradnja, energija i visoka motivacija, pod uslovom da se neuspeh ne kažnjava.
• Raznolikost razmišljanja. Heterogena grupa, može doneti različito različito mišljenja za rešenje problema. Rad tima je najuspešniji kada pojedini članovi sarađuju sa jedinstvenim stavom za rešavanje problema.
• Brzi početci. Efektivni timovi postavljaju radije kraće nego duže rokove.
• Čista vrednost i pravila u ranom poslovanju. Svakoj grupi društvenog sistema potrebna je granica za postavljanje reda grupnih napora. Uspešni timovi počinju definisanje postavki o prigovorima ili podeli vrednosti uzimajući u obzir prisutnost, izazov, lojalnost, želje, podelu informacija, uloga itd.
• Vreme značajno provedeno kao tim. Dijalog je u timu potreba. Kvantitet i kvalitet učenja u usavršavanju koje se dešava u timu dovodi se u vezu direktno sa vremenom koje članovi tima provode zajedno.
• Regularnost, struktura, poštena raspodela. Povoljna struktura dijaloga je lagano poređenje konkurenata, grupe koja je angažovana za realnost i sprovođenje raspodele.

Kako pripremiti i voditi rad u timovima

http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/metodika/materijali/timovi1.pdf

Različita mišljenja

Još uvek nismo svi za timski rad. Timski rad se uči

Više puta sam bila u prilici da radim u timu, a kako ćemo svi,  u dogledno vreme, zbog sve većeg broja složenijih poslova da budemo “prisiljeni” sve više da radimo timski,  prosto osećam potrebu da iznesem neka svoja viđenja takvog rada, kao i svoj stav o njemu.

Šta je TIM, timski rad, koje su obaveze svakog pojedinca i kako se na najbolji načinfunkcioniše u timu?

Svi smo mi samo  deo nečega većeg i u okviru tog većeg, svakodnevno radimo, stvaramo i živimo. Možda je najbolje poređenje, odnosno primer,  naša porodica, jer i nju možemo da posmatramo kao jedan tim.

Svaki član porodice radi u interesu i za interes i dobrobit cele porodice. Pri tome, svi zajedno moramo (bar bi tako trebalo da bude) sa velikim uvažavanjem,  pažnjom, brigom i ljubavlju da se ophodimo jedni prema drugima.  Potpuno je nebitno da li je to majka, muž, sestra, malo dete ili baka koja ima 80 godina. Svako od njih ima svoj poseban zadatak. Uspešnost i napredak jedne porodice se ogleda i u izvršavanju zadataka svih ukućana.

Na isti taj način, po meni treba da  funkcioniše bilo koji tim.

U zadnjih par godina, pri izradi CV-a,  svako ko ga je sastavljao,  između ostalog je naposao i:

• rad sa različitim ljudima u multikulturalnoj sredini
• rad na pozicijama gde je komunikacija veoma važan faktor
• organizacija poslova gde je timski rad neophodan
• posedijem inicijativnost, upornost, istrajnost, elokventnost, marljivost, sposobnost rada u timu

Da li smo  pri pisanju ovih reči bili potpuno iskreni? Da li smo svi baš  spremni i sposobni  da radimo u timu gde moramo da sarađujemo sa različitim ljudima? Da li znamo šta nas očekuje i kako treba da se ponašamo? Da li smo svesni značaja komunikacije?

Ja tvrdim da nismo. Bar većina nije!

Prvo i osnovno što mnogima, a  imala sam prilike ovo i da zapazim,   smeta reč MI. Mnogo im je teško da se naviknu na izgovor ove reči. To MI nekako ostaje “tamo negde iza”,  iako:  Mi radimo posao, iako se Mi trudimo da doprinesemo, iako Mi imamo zadatke koje zajedno moramo da obavimo.

JA je lepše, zvučnije, puna su nam usta ove male reči. Prosto obožavamo da je koristimo. Nije bitno što Ja nisam uradila, što sam Ja bila najslabija karika, ali to Ja se pojavljuje veoma često i  lebdi u vazduhu  kao zao duh jednog tima.

Razlog?  Jedan od najvećih, po meni je,  ljubomora i sve veća konkurencija protiv koje ne umemo da se borimo na pravi način. Ne može Milica da bude bolja od mene! Znala  ja ili ne, muvala se samo iza nečijih leđa ili radila efikasno uopšte nije bitno. Ja se gura ispred MI i Ja sam bolja, Ja sam sve uradila, Ja…… Ja ……

Volim da radim u dobrom timu, jer čast mi je da radim sa ljudima koji zajedno  dobro rade, od kojih mnogo toga mogu i da naučim  i veoma se trudim da svoj deo posla odradim najbolje što mogu.  Pri tome, ni malo mi ne predstavlja problem da svakom članu tima pomognem koliko god je to u mojoj moći. Znate ono: svi za jednog, jedan za sve. Jedino o čemu razmišljam je cilj koji smo zacrtali, a koji ćemo da dostignemo samo ako uspešno odradimo sve zadatke. Sve drugo mi je nebitno u tom trenutku.

Negde sam pročitala da je  tim skup različitih ličnosti, a timski rad sposobnost određenog broja ljudi da rade dobro zajedno i ovo je najbolja definisija koju sam pronašla i sa kojom se slažem!

Nadalje želim da ukažem samo na najvažnije osobine koje moraju da krase svakog člana tima, ako želimo da naš tim bude i uspešan tim i da mi kao pojedinci, unutar tog tima,  budemo uspešni pojedinci.

Lojalnost. Bez nje, tim ne može da funkcioniše. Dobar vođa tima posebno treba ovo da ima na umu i da bude primer svim ostalim članovima. On mora da bude lojalan svim članovima,  kao i članovi njemu. Jedno bez drugog ne ide.

Prosto ne mogu da verujem da još uvek postoje naivni pojedinci koji veruju da sve mogu sami da naprave, da su baš oni Bogom dani,  da su najpametniji,  nepogrešivi, da ….  Moramo da shvatimo i da “utuvimo” u glavu da iza svakog uspeha stoji tim, a ne pojedinac, i da iza uspešnog tima stoji uspešan pojedinac. Tim redom,   i ovo nije fraza, već činjenica.

Kako smo svi mi ipak samo ljudi, svaki član tima ima svoje potrebe i ciljeve. Međutim, iako mi sebe najviše volimo,  ako  svoje lične ciljeve ne naučimo da podredimo  ciljevima celog tima, ni uspeh ne možemo da očekujemo.

Svaki član tima  je samo jedna karika u njemu, a svaka karika je podjednako bitna. Nezadovoljan pojedinac može da bude slaba karika.  Ako samo jedna pukne  prestaje funkcionalnost tima. Svojim ponašanjem i radom,  ni u kom slučaju ne smemo da dovedemo do toga da se nezadovoljstvo i pojavi a kamoli da izbije u prvi plan.

Strpljenje, razumevanje, uvažavanje i tolerantnost je neophodna.  Konflikti koji mogu da izbiju,  moraju otvoreno da se rešavaju. Nema guranja pod tepih, gutanja knedli, nezadovoljstva. U protivnom, to nezadovoljstvo će da se nagomila i da utiče na jedinstvo tima, a samim tim i na kvalitet rada.

Od malena su me učili da nije važna pobeda, već učestvovanje. Tako se ponašam i sada. Zbog toga, rad u timu ne shvatam kao takmičenje. Jednostavno svojim radom doprinosim zajedničkoj pobedi. Pri tome sam veoma svesna da  moramo kvalitetno da sarađujemo.  Dobro odrađen zadatak svakog člana tima,  je uspeh tima (ovo ponavljam, jer prosto osećam da neke stvari moramo da ponavljamo kako bi nam ušle u glavu).  Ako ja ne uradim svoj deo posla, ni zadatak tima, gledano u celosti,  ne može da bude izvršen.

Timski rad podrazumeva:

• postavljanje tačno određenih ciljeva i maksimalan rad svih članova tima;
• odrađivanje  zadataka i to  najbolje što može;
• pomaganje  i ohrabrivanje,
• međusobno uvažavanje i prihvatanje drugačijih  mišljenja
• slušanje  i obraćanje pažnje na svakog člana tima
• izbegavanje ličnih  napada i uvreda
• otvoreno iznošenje problema i njihovo rešavanje na zadovoljstvo svih

Rekli smo već da se u jednom timu nalaze ljudi različitih sposobnosti i zato je dobra komunikacija veoma bitna za uspeh jednog tima. Ne smemo nikad sa omalovažavanjem da posmatramo ni jednog člana, jer u timu mora da postoji  otvorenost za nove ideje i sloboda svakog člana da iznese svoje predloge i kritike.  

Ne smem da zaboravim i na poverenje i raspoloženje. Među članovima tima  mora da postoji poverenje.  Samo na taj način tim efikasno može da radi, dok produktivnost zavisi velikim delom i od raspoloženja koje vlada među članovima tima. Opuštenija atmosferamože samo da doprinese boljem radu. Mali predah, šala, uvek  dobro dođe i na nju ne treba da se gleda kao na gubljenje vremena.

Briga o potrebama članova daje dodatnu motivaciju svakom od nas. Ako neko poštuje moju potrebu, daću još više od sebe kako bi svoje zadatke što bolje uradila i pri tome ću se sigurno truditi da dam svoj maksimum.

Rad ni u kom slučaju ne smemo otaljavati.  Rad u timu ne podrazumeva samo sedenje određenog broja ljudi zajedno. Moramo da budemo aktivni. Svaki član pojedinačno. Preuzimanjem svojih zadataka mi preuzimamo na sebe i deo odgovornosti za postizanje konačnog cilja.  To nikad ne smemo da zaboravimo. Moramo da naučimo dobro da sarađujemo,  jer smo jednostavno upućeni jedni na druge.  I nikad, ali nikad ne smemo da se krijemo iza drugih,  niti rad drugog člana tima da predstavljamo  kao svoj.