Konflikti u timu

U timskom radu mogu se javiti višestruki problemi počev od lošeg odabira članova tima i rukovodioca tima, loših međuljudskih odnosa, loše komunikacije znači, od mnogih internih i eksternih faktora.

Pojava konflikata vezana je za osobinu grupe. Učestalost konflikata je u obrnutoj srazmeri sa kohezivnošču i dinamičnošču. Konflikti su simptomi koji upozoravaju da je došlo do narušenosti stanja grupne ravnoteže i da je u grupnom ponašanju došlo do odstupanja od grupnih pravila i normi(morala). Ukoliko konflikti u timu proističu iz sukoba ličnosti oni mogu dovesti do neslaganja, nepoverenja i netrpeljivosti između članova tima.
Konflikti pomažu da se problemi sagledaju sa svih strana, da se raščlane sva moguća rešenja i na kraju primene ona bolja. Nakon pozitivnog rešenja nekad se oseća porast uzajamnog razumevanja i otvorenosti među članovima. Popravljaju se međuljudski odnosi, raste poverenje i timska kohezija. Krajnji učinak pozitivnog rešenja konflikta je povećanje timske kreativnosti, jačanje organizacijske stabilnosti, brže uočavanje i rešavanje problema, podsticanje promena umesto stagnacije i profiliranje identiteta grupe i pojedinca. Negativni uticaji konflikta će biti još očigledniji. Pojava negativnih emocija – ljutnja, agresivnost, nekooperativnost, bezvoljnost, nezadovoljstvo – i njihovo prevladavanje u timskom okruženju ubrzo će blokirati svako uspešno delovanje. Karakteristično je brzo opadanje grupne i individualne motivacije, slabljenje unutrašnje povezanosti, onemogućavanje delotvorne komunikacije, izostajanje spremnosti na saradnju, rast animoziteta, nezadovoljstvo.
Postoje više tehnika u rešavanju konflikata. Neke od njih su:
-snaga: kada konflikt postoji u organizaciji menadžer može prisiliti jednu od strana da prihvati izvesna rešenja;
-povlačenje: gde pojedinci usvajaju rešenje konflikta povlačeći se – konflikt se time smanjuje ali uzrok ostaje;
-zaglađivanje: koristi se kada se želi izbeći oštra konfrontacija i skanda;
-posredovanje i arbitriranje: gde spoljni i neutralni delovi ulaze u situaciju da pomognu u rešavanju konflikta; -komromis: nijedna strana ne dobija ono što želi;
-konfrotacija: direkno sučeljavanje mišljenja u pronalaženju najboljeg rešenja;
-izglađivanje: akcenat na minimizaciji različitih stavova;
-glasanje: koje može biti javno i tajno;
-dogovaranje: sadrži fazu utvđivanja osnovnih interesa sukobljenih strana;
-pregovori: obuhvataju strategije koje se najčešće koriste u pregovaranju kao što su:obećanje,pretnje, blefiranje, ustupci.

Najčešći konflikti među grupama su: hijerarhijski konflikti, funkcionalni, zbog stručnog i rukovodećeg osoblja, konflikti formalne i neformalne struкture.

Konstruktivni konflikti dovode do novih oblika rada, porasta kreativnih rešenja i produktivnisti,do osećaja zadovoljstva i samopouzdanja.Destruktivni konflikti izazivaju osećaj trajnog nezadovoljstva, frustracije i stanja psihofizičkog stresa kod pojedinca koji dovode do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju. Osnovni izvori individualnih otpora su: navike, sigurnost, ekonomski faktori, strah od nepoznatog, selektivno primanje informacija…
Idealno rešenje problema se karakteriše otvorenom i poverljivom razmenom stavova. Da bi se rešio konflikt treba odrediti njegov koren tj. uzrok i prirodu tog uzroka.
Najčešći izvor međuljudskih sukobaje loša komunikacija. Uključivanjem medijatora ili menadžera sa nekog višeg nivoa je jedan od načina da se prevaziđu sukobi i da se poboljša komunikacija među članovima grupe.

Vrste timova

Veličina tima takođe igra važnu ulogu . Timovi najčešće imaju 3 do 20 članova. U tom smislu razlikujemo male timove (2-4 ) i velike timove (12+) . Mali timovi su složniji, članovi tima prisniji, više se trude da budu u dobrim odnosima. Veliki broj članova može dovesti do formiranja podgrupa i lakše dolazi do konflikta.U svakom timu postoji potreba za različitim timskim ulogama. Skladan broj svih timskih uloga daje idealan tim, tj. tim koji ima izgleda za uspeh. Svaki član u skladu sa svojim osobinanama i sklonostima , preuzeće i po nekoliko uloga u timu. Efikasnost tima zavisi od članova tima, koji moraju biti orjentisani na posao . Razvitak tima je dinamičan proces. Većina timova se nalazi u neprestanom stanju promena.
Prva faza u razvoju tima je formiranje. Članovi se međusobno upoznaju i pokušavaju zbližiti. Zajedničko delovanje još nije započeto. Različita znanja se ne prepliću i tim još uvek deluje razjedinjeno.
Druga faza je orjentiranje. Nakon upoznavanja i privikavanja na zajednički rad grupa počinje postepeno poprimati obeležja tima.
Treća faza je izrastanje.Tim se sređuje i učvršćuje u skladnu celinu.
Četvrta faza je faza razvijenog tima. Zajednički ciljevi postaju ciljevi svakog člana tima. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, usklađen je rad svakog sa svakim a celi tim je okrenut zajedničkom cilju. Članovi tima odišu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage.
Na život i rad svake grupe, a posebno tima utiču grupne norme. Norme su poželji i prikladni oblici svakodnevnog ponašanja u grupi. Norme su interna pravila, navike i običaji koji važe za sve članove. Mogu se usvajati formalnim načinom kroz propisana pravila, ali najčešće su nepisane I poštuju se spontano. Značajne su za tim jer određuju granice prihvatljivog ponašanja. S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, nikako ne može biti svejedno kakve su one.
Razlikuju se četiri grupe uslova koje je opravdano smatramo izvorima kohezivnosti. To su:
(1) motivi, tj. motivacijska baza članova grupe;
(2) karakteristike grupe kao što su ciljevi grupe, način djelovanja, ugled i dr.;
(3) očekivanja članova i procena da se članstvom ta očekivanja ostvaruju;
(4) upoređivanje zadovoljstva i koristi koje se postižu u grupi s procenom moguće koristi od članstva u drugim sličnim grupama.
Kohezija tima redovno će biti u skladu s načinom na koji ga doživljavaju njegovi članovi. Ako ih privlači timski rad i osobe koje su u njega uključene, osjećaju li privrženost grupi i njenim ciljevima, i ako doživljavaju grupu „svojom“, stepen kohezije će biti visok.
Rezultat timske kohezivnosti možemo gledati preko morala i timske efikasnosti. Poznato je da je moral veći u visoko kohezivnim timovima zbog povećane komunikacije među članovima, prijateljske klime u timu, odanosti timu i samog sudelovanja članova u odlučivanju i aktivnostima. Dakle, visoka kohezivnost pozitivno utiče na zadovoljstvo i moral članova tima.
I pored izvanrednog planiranja i formulisanja strategije rada u timu, skoro uvek dolazi do izvesnih problema, koji značajno mogu da poremete odnose među članovima tima a samim tim i da ugroze konačni ishod projekta na kome tim radi.

Elementi tima

Osnovni elementi tima su: svrha i ciljevi, veština i sposobnost članova, pristup i zajednički radni jezik, odgovornosti.
Tim sačinjavaju pojedinci koji poseduju tri temeljne grupe znanja i veština. Prve su – tehnička znanja koja se temelje na obrazovanju i struci. Slede veštine rešavanja problema i donošenje odluka, zatim socijalne veštine ( slušanje, verbalni i neverbalni govor, rešavanje sukoba i tome slično).Timski rad dakle predstavlja oblik koordinirane aktivnosti koju obavlja namerno organizovana grupa ljudi tako da je podela rada zasnovana na neposrednoj saradnji i kompetentnosti različitih stručnjaka. Ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni. Zadaci pojedinaca u timu moraju biti poznati, jasno postavljeni i povezani.Timovi bi trebali imati zajednički cilj koji članovi jedino zajedničkim radom i kombinacijom znanja i sposobnosti iz različitih oblasti mogu postići.Povratna informacija o zajedničkim uspesima ili neuspesima, podstiče na motivaciju za zajedničkim radom.
Timovi su temelj učenja. To je dijalog, rasprava, propitivanje i suočenja koja se rešavaju unutar tima koji zastupaju ljudi da bi videli svet iz različitih perspektiva. Radeći timski možemo takođe imati pozitivnu motivaciju efekata. Kad članovi tima imaju zajedničku viziju i pravilnim odnosom sa njihovim partnerima, oni uglavnom dobijaju brže, ispravnije se razvijaju, imaju veću koncentraciju u njihovom poslovnom ambijentu i uživaju u raznolikosti i interesantnom poslovnom iskustvom. Sa timom takođe može biti više povoljnih prilika za samoupravljanje i uspešno vođenje bez obraćanja šefu i nepotrebno unutarnje takmičenje je često smenjeno.
U formiranju tima, može biti korisno imati na umu da uspešni timovi obično imaju:
• Dodela obaveza da se jasno definišu ciljevi
• Međusobna zavisnost kao integralni timski nacrt.
• Snažna odluka prouzrokuje obavezu. Ova odluka obično se prouzrokuje kao na izazov odgovor od rukovodilaca, potrošača ili dobavljača. Ipak, tim mora razumeti važnost odluke. Kombinacija odluke i pravog tima je značajna.
• Metodologija koja olakšava učenje. Isuviše često timovi nerade dovoljno ili propadaju zato što nemaju metode za rešavanje problema, analizu uzorka, procenu napretka i podelu informacija.
• Kombinacija pravih veština i sposobnosti. Članovi tima se često raspoređuju na njihovim položajima u organizaciji zbog njihovih ličnih ili političkih zasluga.
• Međusobna odgovornost kao jezgro vrednosti. Članovi tima se moraju pridržavati zajedničkih odgovornosti. Izvršavanje radnih ciljeva moraju biti od sporazumnih razloga.
• Poverenje od početka. Poverenje mora biti od početka i trajati sve vreme. Ako mi prvo ne verujemo drugima i nama niko neće verovati.
• Podrška organizacionoj strukturi. Da bi timovi uspeli društvena struktura mora se modifikovati tako da smanji unutrašnja takmičenja pojedinaca i karijeriste, da ljudi zapostave lične želje zbog zaštite timskih ciljeva.
• Stimulans preobimnog današnjeg sistema. Izazov tima za napornu objektivnost koja može ili ne može biti dostupna u sadašnjem sistemu može biti timska izgradnja, energija i visoka motivacija, pod uslovom da se neuspeh ne kažnjava.
• Raznolikost razmišljanja. Heterogena grupa, može doneti različito različito mišljenja za rešenje problema. Rad tima je najuspešniji kada pojedini članovi sarađuju sa jedinstvenim stavom za rešavanje problema.
• Brzi početci. Efektivni timovi postavljaju radije kraće nego duže rokove.
• Čista vrednost i pravila u ranom poslovanju. Svakoj grupi društvenog sistema potrebna je granica za postavljanje reda grupnih napora. Uspešni timovi počinju definisanje postavki o prigovorima ili podeli vrednosti uzimajući u obzir prisutnost, izazov, lojalnost, želje, podelu informacija, uloga itd.
• Vreme značajno provedeno kao tim. Dijalog je u timu potreba. Kvantitet i kvalitet učenja u usavršavanju koje se dešava u timu dovodi se u vezu direktno sa vremenom koje članovi tima provode zajedno.
• Regularnost, struktura, poštena raspodela. Povoljna struktura dijaloga je lagano poređenje konkurenata, grupe koja je angažovana za realnost i sprovođenje raspodele.

Srećni praznici!

http://www.elion.ee/docs/joulukaart/eng/

Kako pripremiti i voditi rad u timovima

http://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/metodika/materijali/timovi1.pdf

Različita mišljenja

Još uvek nismo svi za timski rad. Timski rad se uči

Više puta sam bila u prilici da radim u timu, a kako ćemo svi,  u dogledno vreme, zbog sve većeg broja složenijih poslova da budemo “prisiljeni” sve više da radimo timski,  prosto osećam potrebu da iznesem neka svoja viđenja takvog rada, kao i svoj stav o njemu.

Šta je TIM, timski rad, koje su obaveze svakog pojedinca i kako se na najbolji načinfunkcioniše u timu?

Svi smo mi samo  deo nečega većeg i u okviru tog većeg, svakodnevno radimo, stvaramo i živimo. Možda je najbolje poređenje, odnosno primer,  naša porodica, jer i nju možemo da posmatramo kao jedan tim.

Svaki član porodice radi u interesu i za interes i dobrobit cele porodice. Pri tome, svi zajedno moramo (bar bi tako trebalo da bude) sa velikim uvažavanjem,  pažnjom, brigom i ljubavlju da se ophodimo jedni prema drugima.  Potpuno je nebitno da li je to majka, muž, sestra, malo dete ili baka koja ima 80 godina. Svako od njih ima svoj poseban zadatak. Uspešnost i napredak jedne porodice se ogleda i u izvršavanju zadataka svih ukućana.

Na isti taj način, po meni treba da  funkcioniše bilo koji tim.

U zadnjih par godina, pri izradi CV-a,  svako ko ga je sastavljao,  između ostalog je naposao i:

• rad sa različitim ljudima u multikulturalnoj sredini
• rad na pozicijama gde je komunikacija veoma važan faktor
• organizacija poslova gde je timski rad neophodan
• posedijem inicijativnost, upornost, istrajnost, elokventnost, marljivost, sposobnost rada u timu

Da li smo  pri pisanju ovih reči bili potpuno iskreni? Da li smo svi baš  spremni i sposobni  da radimo u timu gde moramo da sarađujemo sa različitim ljudima? Da li znamo šta nas očekuje i kako treba da se ponašamo? Da li smo svesni značaja komunikacije?

Ja tvrdim da nismo. Bar većina nije!

Prvo i osnovno što mnogima, a  imala sam prilike ovo i da zapazim,   smeta reč MI. Mnogo im je teško da se naviknu na izgovor ove reči. To MI nekako ostaje “tamo negde iza”,  iako:  Mi radimo posao, iako se Mi trudimo da doprinesemo, iako Mi imamo zadatke koje zajedno moramo da obavimo.

JA je lepše, zvučnije, puna su nam usta ove male reči. Prosto obožavamo da je koristimo. Nije bitno što Ja nisam uradila, što sam Ja bila najslabija karika, ali to Ja se pojavljuje veoma često i  lebdi u vazduhu  kao zao duh jednog tima.

Razlog?  Jedan od najvećih, po meni je,  ljubomora i sve veća konkurencija protiv koje ne umemo da se borimo na pravi način. Ne može Milica da bude bolja od mene! Znala  ja ili ne, muvala se samo iza nečijih leđa ili radila efikasno uopšte nije bitno. Ja se gura ispred MI i Ja sam bolja, Ja sam sve uradila, Ja…… Ja ……

Volim da radim u dobrom timu, jer čast mi je da radim sa ljudima koji zajedno  dobro rade, od kojih mnogo toga mogu i da naučim  i veoma se trudim da svoj deo posla odradim najbolje što mogu.  Pri tome, ni malo mi ne predstavlja problem da svakom članu tima pomognem koliko god je to u mojoj moći. Znate ono: svi za jednog, jedan za sve. Jedino o čemu razmišljam je cilj koji smo zacrtali, a koji ćemo da dostignemo samo ako uspešno odradimo sve zadatke. Sve drugo mi je nebitno u tom trenutku.

Negde sam pročitala da je  tim skup različitih ličnosti, a timski rad sposobnost određenog broja ljudi da rade dobro zajedno i ovo je najbolja definisija koju sam pronašla i sa kojom se slažem!

Nadalje želim da ukažem samo na najvažnije osobine koje moraju da krase svakog člana tima, ako želimo da naš tim bude i uspešan tim i da mi kao pojedinci, unutar tog tima,  budemo uspešni pojedinci.

Lojalnost. Bez nje, tim ne može da funkcioniše. Dobar vođa tima posebno treba ovo da ima na umu i da bude primer svim ostalim članovima. On mora da bude lojalan svim članovima,  kao i članovi njemu. Jedno bez drugog ne ide.

Prosto ne mogu da verujem da još uvek postoje naivni pojedinci koji veruju da sve mogu sami da naprave, da su baš oni Bogom dani,  da su najpametniji,  nepogrešivi, da ….  Moramo da shvatimo i da “utuvimo” u glavu da iza svakog uspeha stoji tim, a ne pojedinac, i da iza uspešnog tima stoji uspešan pojedinac. Tim redom,   i ovo nije fraza, već činjenica.

Kako smo svi mi ipak samo ljudi, svaki član tima ima svoje potrebe i ciljeve. Međutim, iako mi sebe najviše volimo,  ako  svoje lične ciljeve ne naučimo da podredimo  ciljevima celog tima, ni uspeh ne možemo da očekujemo.

Svaki član tima  je samo jedna karika u njemu, a svaka karika je podjednako bitna. Nezadovoljan pojedinac može da bude slaba karika.  Ako samo jedna pukne  prestaje funkcionalnost tima. Svojim ponašanjem i radom,  ni u kom slučaju ne smemo da dovedemo do toga da se nezadovoljstvo i pojavi a kamoli da izbije u prvi plan.

Strpljenje, razumevanje, uvažavanje i tolerantnost je neophodna.  Konflikti koji mogu da izbiju,  moraju otvoreno da se rešavaju. Nema guranja pod tepih, gutanja knedli, nezadovoljstva. U protivnom, to nezadovoljstvo će da se nagomila i da utiče na jedinstvo tima, a samim tim i na kvalitet rada.

Od malena su me učili da nije važna pobeda, već učestvovanje. Tako se ponašam i sada. Zbog toga, rad u timu ne shvatam kao takmičenje. Jednostavno svojim radom doprinosim zajedničkoj pobedi. Pri tome sam veoma svesna da  moramo kvalitetno da sarađujemo.  Dobro odrađen zadatak svakog člana tima,  je uspeh tima (ovo ponavljam, jer prosto osećam da neke stvari moramo da ponavljamo kako bi nam ušle u glavu).  Ako ja ne uradim svoj deo posla, ni zadatak tima, gledano u celosti,  ne može da bude izvršen.

Timski rad podrazumeva:

• postavljanje tačno određenih ciljeva i maksimalan rad svih članova tima;
• odrađivanje  zadataka i to  najbolje što može;
• pomaganje  i ohrabrivanje,
• međusobno uvažavanje i prihvatanje drugačijih  mišljenja
• slušanje  i obraćanje pažnje na svakog člana tima
• izbegavanje ličnih  napada i uvreda
• otvoreno iznošenje problema i njihovo rešavanje na zadovoljstvo svih

Rekli smo već da se u jednom timu nalaze ljudi različitih sposobnosti i zato je dobra komunikacija veoma bitna za uspeh jednog tima. Ne smemo nikad sa omalovažavanjem da posmatramo ni jednog člana, jer u timu mora da postoji  otvorenost za nove ideje i sloboda svakog člana da iznese svoje predloge i kritike.  

Ne smem da zaboravim i na poverenje i raspoloženje. Među članovima tima  mora da postoji poverenje.  Samo na taj način tim efikasno može da radi, dok produktivnost zavisi velikim delom i od raspoloženja koje vlada među članovima tima. Opuštenija atmosferamože samo da doprinese boljem radu. Mali predah, šala, uvek  dobro dođe i na nju ne treba da se gleda kao na gubljenje vremena.

Briga o potrebama članova daje dodatnu motivaciju svakom od nas. Ako neko poštuje moju potrebu, daću još više od sebe kako bi svoje zadatke što bolje uradila i pri tome ću se sigurno truditi da dam svoj maksimum.

Rad ni u kom slučaju ne smemo otaljavati.  Rad u timu ne podrazumeva samo sedenje određenog broja ljudi zajedno. Moramo da budemo aktivni. Svaki član pojedinačno. Preuzimanjem svojih zadataka mi preuzimamo na sebe i deo odgovornosti za postizanje konačnog cilja.  To nikad ne smemo da zaboravimo. Moramo da naučimo dobro da sarađujemo,  jer smo jednostavno upućeni jedni na druge.  I nikad, ali nikad ne smemo da se krijemo iza drugih,  niti rad drugog člana tima da predstavljamo  kao svoj.

Timski rad kao ključ uspeha

Dobra komunikacija preduslov uspešnog tima

         Svest o važnosti dobre komunikacije kod svih članova tima je neophodan uslov. Medjutim samo imati svest o značaju dobre komunikacije, naravno da nije dovoljan uslov. Potrebeno je da članovi tima budu ojačani i da znaju šta su karakteristike dobre komunikacije, koja su pravila dobre komunikacije i kako da je održe. I to se uči. Jedan od parametara dobre komuniakcije je otvorenost za nove ideje i atmosfera u kojoj se svako oseća slobodno da kaže svoj predlog i da zajedno sa članovima tima učestvuje u njegovoj analizi.

Motiovacija za uspešno okončanje posla

         Kod svih članova tima mora da postoji motivisanost i želja da se postigne uspeh. Aktivnost članova tima je nesto sto se ceni i vrednuje. Svako u timu mora imati potrebna znanja ali i otvorenost za sticanje novih informacija , novih znanja i svega sto bi mu pomoglo u radu i postizanju cilja. “Čovek se uči dok je živ”- pa su stoga permanentne edukacije nešto sto se podrazumeva. Član tima je zainteresovan za rad drugih kolega u timu, prati njihove ideje. Takođe, svaki član tima mora biti spreman da pomogne saradnicima jer cilj je rezultat rada celog tima, a ne pojedinca. Važno je i da članovi tima međusobno sarađuju i da se ispomažu.

Podela uloga

         Svaki pojedinac je kao licnost neponovljiv u kombinaciji svojih mogućnosti i specifičnosti a time i posebno značajan za rad tima.Tim će biti produktivniji ako je sastavljen od osoba različitih zanimanja ili sposobnosti. Zato, već na samom početku treba odrediti zadatke ili uloge za svakog pojedinca. Na taj način svako zna svoja zaduženja, a rezultati će biti uspešniji. Treba odrediti vodju tima ali bi on imao status prvi medju istima.Ovo se odnosi na demokratski odredjene grupe. Ali za postizanje rezulatata nije uvek najproduktivnije da odnosi u grupi budu demokratski . Nekad je potreban i autokratski vodja kakao bi grupa bila efikasnija.

Glavni ciljevi i pod ciljevi rada tima

           Članovi tima moraju znati cilj grupe a u skladu sa tim formiraće i pod ciljeve . Takođe valja odmah postaviti kratkoročne i dugoročne ciljeve. 

Uskladjivanje rada tima 

           U zavisnosti od toga koliko je postizanje cilja hitno određuju se sastanci učesnika tima ili pod timova. Ukoliko je cilj hitan i nema mnogo vremena za rad sastanci članova moraju se održavati svakodnevno. Njihov cilj bi bio dogovor, usklađivanje oko dnevnih obaveza i izveštaj o postignutom do sada .

Uzajamna podrška i poverenje 

          Ako u timu postoji poverenje medju saradnicima, oni će raditi efikasnije i bice motivisaniji. Pozitivna i podsticajna radna okolina uvek je efikasnija. Briga o potrebama clanova tima je ono sto ljude motiviše da daju sve od sebe jer neko poštuje i njihove potrebe.

Budite dobar slušalac 

         Budite otvoreni prema novim idejama. Predložite svoju ideju, budite aktivni u radu, preuzmite na sebe deo odgovornosti za postizanje konačnog cilja.

Dobro raspoloženje 

         Dobar tim biće produktivniji u raspoloženoj okolini. Ostavite vremena za smeh! Druženje sa članovima tima i van radnog dana nije kontra produktivno.Zapamtite da ste vi kreatori klime u kojoj radite i učinite da vam bude prijatno!

Timski rad

Timski rad kao ključ uspeha

              Nije za svaki posao podjednako dobro da se radi individualno, svako za sebe. Često a ponekada i jedino moguće je da ključ uspeha lezi jedino u timskom radu.

              Dobar tim je najvažniji uslov da bi bio ostvaren neki poslovni uspeh. Da bi tako nešto bilo moguće neophodno je da su iskusni i motivisani zaposleni na pravim pozicijama. Ponekada je samo ovaj uslov garancija uspeha u poslu.

             Da bi se ovaj cilj sa uspehom ostvario neophodno je prethodno obezbediti, i održavati neke uslove. Okupiti i održati uspešan tim nije nimalo lak zadatak. Šta je neophodno da znate ukoliko imate takve težnje?